“NE BEŽIM OD SVOJE PROŠLOSTI” Prvi intervju novog ministra poljoprivrede

Foto: S.Radovanović / Tanjug Branislav Nedimović

Doskorašnji čelnik opštine Sremska Mitrovica, čovek za koga premijer Vučić ima samo reči hvale, i to i ne krije, kaže da je poljoprivreda velika razvojna šansa Srbije. Ipak, priznaje i da neće biti lako…

Gospodine ministre, rekli ste da vas je glava zabolela kada ste videli koje su sve nadležnosti resora koji vam je poveren. Glavobolju ovih dana pored vas imaju i poljoprivrednici koji su i ovog leta zbog vremenskih nepogoda pretrpeli ogromnu štetu.

– Evidentno je da se iz godine u godinu susrećemo sa sve intenzivnijim i obimnijim vremenskim nepogodama. Jedina stvar koja može da nas dugoročno spase jeste promena filozofije u odnosu prema ovoj pojavi. To treba da se ogleda s jedne strane u razvijanju modernih naučno priznatih mera fizičke zaštite i, s druge, u razvijanju finansijskih modela zaštite. Svetska banka je razvila ovakav model ponašanja u okruženju i naše ministarstvo će da sledi primere dobre prakse.

Posle elementarnih nepogoda država svake godine obećava da će uložiti u preventivu. Ali od toga nema ništa, jer nemamo čak ni rakete za protivgradnu odbranu. Dokle će to tako?

– Moramo povezati sve partnere u sistemu koji mogu dati svoj doprinos u razvijanju prethodno navedenih sistema fizičke odbrane. Kao partnere tu vidim one koji su najviše pogođeni, dakle poljoprivrednike, zatim lokalne zajednice na čija vrata se prvo zakuca kad se desi nepogoda, RHMZ, Sektor za vanredne situacije MUP-a, naučne radnike. Moramo preći na dela, a ne da se bavimo teorijskim raspravama o ovom fenomenu.

Godinama se tvrdi da je poljoprivreda velika srpska šansa. Šta ćete uraditi da je najzad iskoristimo?

– Ovo je veliki izazov za našu Vladu. Premijer Vučić u svom ekspozeu nedvosmisleno je kao jedno od centralnih delovanja Vlade u naredne četiri godine naveo polje agrara. Moramo se usmeriti ka investicijama u objekte, opremu, mehanizaciju, u one delove poljoprivredne proizvodnje koji mogu doneti dodatnu vrednost. Mere koje mogu dovesti do ovoga su s jedne strane finansijske prirode, u obliku bespovratnih sredstava i subvencionisanjem kamata za kredite namenjene investicijama, a s druge strane u bilateralnom pregovaranju i otvaranju novih tržišta i proširivanju postojećih, kako ne bi prerađivački sektor bio orijentisan samo na domaće okvire ili eventualno zemlje CEFTA sporazuma.

I građane Srbije boli glava zbog velikog poskupljenja svinjskog mesa?

– Ovih dana tržište svinja se umirilo i ne očekuju se novi veliki skokovi. Treba biti realan i iskren i podsetiti da su proizvođači svinja do pre nekoliko nedelja bili izloženi velikim gubicima u proizvodnji u dužem periodu. Cena kilograma žive vage bila je i 105 dinara, što ni izbliza ne pokriva ni proizvođačku cenu. Činjenica je da je zbog toga manje prasića stavljeno u obor i samim tim je smanjenja i ponuda. To je unutrašnji razlog skoka cene. Cenu ove robe moramo posmatrati i u širim razmerama. Na evropskom tržištu došlo je do povećane tražnje za svinjskim mesom sa Dalekog istoka i tržište je odreagovalo. Ono što je dobro jeste da su proizvođači svinja konačno malo došli do daha.

Stočarstvo je u Srbiji na najnižim granama, jer je stočni fond doveden na nivo iz 1910. godine. Farmeri optužuju državu da ne daje subvencije kako bi se uvoznički lobi obogatio?

– Taman da se nadovežem na prethodna pitanja. Ono što je ključ to je da ćemo napraviti plan ubrzo kako da bespovratnim sredstvima u određenom procentu od investicije, obnovimo postojeće objekte i izgradimo nove objekte za uzgoj svinja. Isto tako, razvićemo modele sa međunarodnim finansijskim institucijama za razvoj novih i modernizaciju postojećih prerađivačkih kapaciteta.

Da li je istina da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu usvojen kako bi se strancima i tajkunima dala u bescenje u zakup državna zemlja?

– Toliko toga je izrečeno u prethodnom periodu da jedino što želim da vam kažem jeste da to nema veze s istinom. Delima ćemo pokazati.

EU i Svetska trgovinska organizacija traže da se dozvoli uvoz GMO hrane.

– Ovo je izuzetno ozbiljna tema i zahtevaće široku raspravu pre bilo kakvog rešenja u pogledu prometa ove vrste proizvoda.

U javnosti se često spekuliše da se zbog neadekvatne kontrole u Srbiju uvozi svetski otpad. Da li će najzad nacionalna laboratorija da bude u funkciji?

– U kratkoročne ciljeve našeg ministarstva zacrtali smo brzo otpočinjanje kontrole bezbednosti pojedinih namirnica u okviru ove laboratorije. Konačno da stavimo u funkciju ovaj projekat o kome se priča bezmalo deceniju.

I zaštita životne sredine je u vašem resoru.

– Ovu oblast treba u ovom mandatu da obeleže dva cilja: prvi je da oblast životne sredine postane i uvreži se kao priča o zelenoj ekonomiji i šansi za ozbiljno povećanje ove delatnosti u BDP i drugi je da se potpuno prihvati filozofija EU o značaju i upravljanju u ovoj oblasti. Kompleksna i zahtevna tema koja je neopravdano na repu događaja. Promena filozofije u pristupu ovoj temi je ključna.

Ne bežim od svoje prošlosti

Vi ste jedna od novih uzdanica SNS. Premijer ima veliko poverenje u vas, ali čini se da neki stari članovi SNS nisu oduševljeni vašim usponom. Mnogi vam zameraju i menjanje stranačkih dresova zarad vlasti.

– U prethodnom periodu moja osnovna vodilja bio je prosperitet Sremske Mitrovice. Mnogo političkih bura u poslednjih12-13 godina pretilo je da stavi Mitrovicu na začelje Srbije. Rad i upornost su obeležili taj period i doveli do toga da Sremska Mtrovica bude jedan od lidera u privlačenju investicija. Ne bežim od svoje prošlosti, kao što ne bežim ni od danonoćnog rada i upornosti.

Ograničićemo prodaju zemljišta

Od septembra 2017. godine po SSP strancima moramo i da prodajemo poljoprivrednu zemlju. Može li to da se promeni jer smo mi jedina zemlja koja je kao kandidat omogućila ovu meru?

– Kao što je premijer rekao u ekspozeu, do tog datuma daćemo rešenja u skladu sa praksom EU, na primeru Mađarske i Poljske, u pogledu ograničavanja prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima.

Branićemo srpske mlekare u Briselu

Reke mleka iz EU prete da poplave srpsko tržište. Uvedeni su prelevmani do kraja godine, ali šta posle?

– Spremamo ozbiljnu argumentaciju pred Briselom da branimo zaštitne mere koje postoje i koje pomažu srpskim mlekarima.

Leave a Reply